Klepi:

Ij! Ča mi ne more nijedan pomoći? Ča si moram sve sam načiniti? Na pomoć! Na pomoć, ognjogasci, šandari, Črljeni križ! Kade ste!

Mama:

Poglej dr, Joško! Naš mali će se zleći iz jajca!

Tata:

Joj, na ov hipac sam čekao tridesettri dane dugo. Glej, glej, mala nogica je jur vani.

Mama:

A sada jur kljunčac.

Klepi:

Človik mili, da je nek moj trubac slobodan. Znaš, kako je to naporno, da iz ove uze izajdeš! Najpametnije, da ću veljek sve razbubati!
Hrk. Uf. Hvalabogu.

Mama:

Poglej dr, Joško! Sad se je naš mali štrokac zlegao. Kako lipo.

Klepi:

Bome lipo! To kani biti lipo? Misec dan zaprt u mokrom, sve je slinavo, sve pika! A pak moraš čisto sam razlamati takovo monster-jaje. To neka bude lipo? A gdo su ovi ovo uopće?

Mama:

Mi smo tvoji roditelji, dite drago.

Klepi:

Roditelji? Ča nimate skerišnoga imena?

Tata:

Ja sam Joško, a ovo je moja žena, Agnje.

Klepi:

Haj, vi dva. A gdo sam ja?

Tata:

Hm, to si još nismo tako pravo premislili. Kako ćemo naše zlato srdašce nazivati?

Klepi:

Ja nisam kakovo zlato srdašce, ja kanim kot se kera ime!

Mama:

Znamda Desiderijuš, po starom ocu?

Klepi:

Igit, ča je to za ime? Na to će mi veljek visiti žaba u gutu. Dajte ča, ča je već spicy!

Tata:

Klapapa, klapapa, kla, klapa ... ča bi bilo s Klepi?

Klepi:

Klepi? Cool. To ide. Pak imam još jedno pitanje. Kade sam ovo uopće? Ča je ovo za smišnu stelju? A zač je ovde tako usko? Kade su dunje, blazine, poglavače? A walkman, pak kompjutor?

Mama:

Ovo je naše gnjazdo, moj mali. To smo za te načinili. Ovde, visoko nad krovom.

Klepi:

Ćemo dr pogledati ... Na pomoć, ognjogasci, šandari, Črljeni križ! Meni će se umliti! Ovo je strašno visoko!

Mama:

Dojdi nek friško opet nutar, moj mali. Ti si trudan. Ja ću ti zajačiti uspavanku.
Haj, haj, šekulaj, nosi mama putnu jaj, hm, hm …

Tata:

Da? Kod Štrokovih, Joško Štrok na aparatu. Ča, hitno je? Kamo moram ditešce doprimiti? Borištof? A komu? Fabijanovim? No ča ta Fabijanova nije u bolnici? Aha. No dobro. Jur sam na putu.
Zbogom moji dragi. Moram letiti.

Klepi:

Mama, kamo će tata?

Mama:

Na posao. Ako se mala dica narodu, je mora otprimiti njevim majkam.

Klepi:

Mh, aha. Svu dicu?

Mama:

Da, svu ovde u okolici.

Klepi:

Mh. Aha. Svu? Je pak i mene donesao?

Mama:

Neka toliko spitkovati. Sada bolje spi.