Klepi ide s roditelji na piknik


Klepi:

Dvanajst uri je. Jilo kera na stol! Ča će biti, ja sam gladan! Tata! Mama! Ili ćemo letiti kamo na objed?

Tata:

Sad smo bili jur trikrat po red u Željeznom kod Mekija, Klepi. Ja te hamburgere već ne morem viditi.

Mama:

A ja te fishburgere već ne. Kad nek na nje mislim, mi je čemerno.

Klepi:

Ali ipak je bilo cool, ča ne? Kad smo svi tri skupa letili tamo. Pa kad smo se nutar šetali. Ti su gledali! Pa kad smo si naručili tri burgere. Onda su stoprv gledali. Štroki kod Mekija! Hihihi! Pak su veljek zabili na moju junior-torbicu!

Tata:

No da, pak ti si morao veljek glasno krešćati, da kaniš takovu torbicu imati. Štrok se mora sramovati, kad ide s tobom med ljude. Ali kad je Klepi išao na igrališće i se je rivao najpr ... hoho ... ča ti još nisu vidili maloga štroka na fuzajki, kako se na riti doli fuže?

Klepi:

Hihi, pak u pijesku med dicom znamda nije bilo lipo?

Mama:

No da. Na svaki način neka bude tomu sada dost. Ja kanim opet jednoč ča kot se kera med zube. Ništo, ča se šika za štroke. Friške ribice, i žabice, mhm ...

Tata:

Ča bi bilo, ako bi opet jednoč načinili svi skupa picknick, na velikoj lokvi za vrti? Onde jur vijeke nismo bili. Smo morali ionako svenek ostati doma, siditi na jaju ili kašnje pak stalno letiti po krmu za našega maloga.

Klepi:

Da, cool, Picknick. Eh, ča je to zapravo? Takov Big nick, big mik, big mac! Jupij!

Tata:

Ne, Picknick! To će ti se viditi! Ležiš uz lokvu, gledaš oblake, kako se šeću po nebu, uživaš sunce ... Koč-toč otpreš kljun i čekaš, da ti ča dobroga nutar skoči ili leti ...

Mama:

Ali Joško. Moramo Klepija učiti, kako se triba ponašati. Mi ćemo zeti vilice i nože sobom, tr ćemo mu pokazati, kako se tako fajno ji, po gospodsku!

Klepi:

Pak na kečup mi nekate zabiti!

Tata:

Kako moreš žabu jisti s kečupom! Igit!

Klepi:

No prez kečupa takovu žabu uopće ne morem požrknuti. Ij, žabu! Kad samo mislim na to, mi je jur čemerno. Ja mislim, da sam alergičan na žabe.

Mama:

So, nože, vilice i žlice bi imali. Pak troja stakalja ćemo isto zapokati. Kako to izgleda, ako Klepi svenek žljefi iz lokve.

Klepi:

No, ću si zeti slamkicu.

Tata:

Ovde su još servijete i pinjača.

Mama:

A ovde je još turta, tu moremo isto zeti sobom, za desert.

Klepi:

Kečup ne zabiti!

Tata:

Paperlaklap! Sad je doba. Letimo.

Tata:

Vidiš tu veliku lokvu onde zdola, Klepi. Tamo ćemo se spustiti.

Mama:

Klepi, ča ne moreš paziti! Sad si skoro polamao stakalce.

Klepi:

Ćemo dr pogledati, čega je ovde svega.
Halo, mi smo obitelj Joško Štrok i bi rado imali jedanput Picknick za nas!

Tata:

Pšt, Klepi, tiho budi. Ćedu nas sve stvari čuti. Mi moramo pojti tiho na lov na zvirje.

Klepi:

Ča? Na pomoć, ognjogasci, šandari, Črljeni križ! Na lov? Ja!? Ja si neka moje jilo sam lovim? Pak znamda kakovu slinavu, fucku, mokru i mrzlu žabu? Brr! Onda volim veljek pojti k Mekiju!

Mama:

S tebe nikada neće biti pravi štrok. Poglej, ionako si tako tanak, nogice imaš kot šibice. Moraš malo već jisti! Nek zami si!

Tata:

Pojisti se mora, ča na stol dospene.

Mama:

Poglej, Klepi, kako lipo sam nam prostrla stol. Još i s kečupom. A sada poj malo okolo i poglej, je li si nećeš najti kakovu žabicu.

Klepi:

Ali ja ju ionako ne morem poždroknuti. Gor već nisam gladan. Pak zvana toga kanim domom i se na kompjutoru igrati.

Tata:

Najprvo će se jisti, a potom će se na kompjutoru igrati. Koliko puti ti to moram još reći!

Klepi:

No dobro.
Ije, no koga imamo ovde?

Klepi:

Dobar dan gospa žaba. Bi mogli biti tako ljubezni, da bi išli s manom na naš picknick? I kečupa imamo!
Oh, jako mi je drago, ja sam Klepi. Jako lipa lokva je ovo ovde. Pak tako lipo mirno.
Tr ne kanite pojti s manom? No, to ionako razumim. Pak vas ne kanim dalje bluditi. Zbogom, gospa žaba!

Mama:

No, sinko, si ča lipoga ulovio?

Klepi:

Predstavite si, tako veliku žabu sam strefio. Skoro tako veliku kot sam ja! Pak tako špičaste zube je imala, cijelu trubu punu. Pak oštre nokte, ij. A ja sam se borio protiv nje, znate kako! Hvalabogu sam ju mogao zignati. Sada se već ne tribate bojati. Ništ vam neće stvoriti. Ću vas ja braniti!

Mama:

Poj, Klepi, neka se tako gizditi. Peri si bolje tvoj kljun pred jilom, pak se sjedi kot se kera. Za danas si nako prognao sve zvirje, ko bi mogli pojisti. Dobro, da sam zapokala barem turtu za desert. Dajte si račiti, moji dragi.

Klepi:

Dajte si račiti!

Tata:

Dajte si račiti!

  štorice/Geschichten:
Klepi se zleže iz jaja
Klepi schlüpft aus dem Ei
Klepi se uči letiti
Klepi lernt fliegen
Klepi ide s roditelji na piknik
Klepi macht mit seinen Eltern ein Picknick
Klepi spravlja gnjazdo
Klepi räumt das Nest auf.
Klepi kani nastati poznat jačkar
Klepi will ein berühmter Sänger werden
Klepi je upoznao drugu živinu
Klepi lernt ein neues Tier kennen
Klepi kani jahati na krava i na svinja
Klepi will auf Kühen und Schweinen reiten
Klepi i Sandy idu u cirkus
Klepi und Sandy gehen in den Zirkus
Klepi i Sandy idu na izlet na tvrdjavu Fortnava
Klepi und Sandy besuchen die Burg Forchtenstein
Klepi i Sandy svečuju
Klepi feiert mit Sandy