1. Klepi se zleže iz jaja
Klepi schlüpft aus dem Ei
Klepi: Ij! Ča mi ne more nijedan pomoći? Ča si moram sve sam načiniti? Na pomoć! Na pomoć, ognjogasci, šandari, Črljeni križ! Kade ste!
Mama: Poglej dr, Joško! Naš mali će se zleći iz jajca!
Tata: Joj, na ov hipac sam čekao tridesettri dane dugo. Glej, glej, mala nogica je jur vani.
Mama: A sada jur kljunčac.
Klepi: Človik mili, da je nek moj trubac slobodan. Znaš, kako je to naporno, da iz ove uze izajdeš! Najpametnije, da ću veljek sve razbubati!
Hrk. Uf. Hvalabogu.
Mama: Poglej dr, Joško! Sad se je naš mali štrokac zlegao. Kako lipo.
Klepi: Bome lipo! To kani biti lipo? Misec dan zaprt u mokrom, sve je slinavo, sve pika! A pak moraš čisto sam razlamati takovo monster-jaje. To neka bude lipo? A gdo su ovi ovo uopće?
Mama: Mi smo tvoji roditelji, dite drago.
Klepi: Roditelji? Ča nimate skerišnoga imena?
Tata: Ja sam Joško, a ovo je moja žena, Agnje.
Klepi: Haj, vi dva. A gdo sam ja?
Tata: Hm, to si još nismo tako pravo premislili. Kako ćemo naše zlato srdašce nazivati?
Klepi: Ja nisam kakovo zlato srdašce, ja kanim kot se kera ime!
Mama: Znamda Desiderijuš, po starom ocu?
Klepi: Igit, ča je to za ime? Na to će mi veljek visiti žaba u gutu. Dajte ča, ča je već spicy!
Tata: Klapapa, klapapa, kla, klapa ... ča bi bilo s Klepi?
Klepi: Klepi? Cool. To ide. Pak imam još jedno pitanje. Kade sam ovo uopće? Ča je ovo za smišnu stelju? A zač je ovde tako usko? Kade su dunje, blazine, poglavače? A walkman, pak kompjutor?
Mama: Ovo je naše gnjazdo, moj mali. To smo za te načinili. Ovde, visoko nad krovom.
Klepi: Ćemo dr pogledati ... Na pomoć, ognjogasci, šandari, Črljeni križ! Meni će se umliti! Ovo je strašno visoko!
Mama: Dojdi nek friško opet nutar, moj mali. Ti si trudan. Ja ću ti zajačiti uspavanku.
Haj, haj, šekulaj, nosi mama putnu jaj, hm, hm
Tata: Da? Kod Štrokovih, Joško Štrok na aparatu. Ča, hitno je? Kamo moram ditešce doprimiti? Borištof? A komu? Fabijanovim? No ča ta Fabijanova nije u bolnici? Aha. No dobro. Jur sam na putu.
Zbogom moji dragi. Moram letiti.
Klepi: Mama, kamo će tata?
Mama: Na posao. Ako se mala dica narodu, je mora otprimiti njevim majkam.
Klepi: Mh, aha. Svu dicu?
Mama: Da, svu ovde u okolici.
Klepi: Mh. Aha. Svu? Je pak i mene donesao?
Mama: Neka toliko spitkovati. Sada bolje spi.