2. Klepi se uči letiti

Klepi lernt fliegen

 

Klepi: Mmhhhmm, ribice su bile slasne ... a sada još mali črvić, pak sam sit.
Konobari! Ja sam gladan! Črva kanim, ali dalji-dalji, ako smim prositi. Ali velikoga, debeloga i čuda, čuda kečupa!
Tata: Kako prosim? Sam to dobro čuo? Moj gospodin sinak je jur opet gladan? To ne more biti istina! Sad ionako žere cijeli dan, od rane zore, a sad kani biti i trubav ... Agnje, to tako ne more pojti dalje. Moramo mu pokazati, kako se leti. Doba je, da se ča hasnovitoga nauči na ovom svitu.
Mama: Imaš pravo, Joško. Ali mora to biti danas? Imam turtu u peći, a i hrvatska ura će biti vrijeda na televiziji ... pak zvana toga: ča ne misliš, da je još premali za to?
Klepi: No kade ste! Črva s kečupom, ali čuda, da se more kupati u njem!
Tata: Ne! Ča je dost, je dost! Kad sam bio ja u njegovoj starosti, ko me je moj otac malo sunuo iz gnjazda, pak sam veljek letio tri runde okolo cijeloga sela.
Mama: Dobro, ali još je tako mali.
Tata: Papperlaklapp! Danas će se učiti i gotovo. Basta!
Mama: Ali neka si barem nasadi rajnicu na glavu, da se ne bi preveć udrio, ako se kamo zaleti! Mr znaš, još mu nismo kupili tako modernu kacigu.
Klepi: Ča to šušljate za mojim hrptom? Ah, gvišno se svadjate, ki smi pojti po mojega črva. No dobro, zavolj mene morete pojti i Mekiju po par pomfritov s kečupom. Te ionako volim.
Roditelji: Dragi sinkac ... smo zaključili danas ... da ćeš ti sada, ... danas ćeš dakle ... upoznati to, ča znači let, pravi let visoko nad zemljom.
Klepi: Cool! Led! Mrzli sladoled. Ali to ste krivo rekli. Spametno po hrvatsku se veli led, ne let. Lipo meko slovo d na kraju, tako meko, kot triba biti dobar sladoled.
Mama: Ne, dragi moj, ja se ne pominam za mrzli led, nego za let. Letiti je to, ča sve ptice činu, a i svaki mali štrok se mora to naučiti.
Klepi: Ča, letiti? Vam se miša! Toga ja ne znam! Pak kako bi to išlo? Ja s tim ništ ne kanim imati posla. To se ne kanim naučiti. Tako lipo ugodno i teplo je ovde u gnjazdu. Pak zvana toga ide strašno diboko doli, brrr ...
Tata: Sad se neka tako čudno ponašati, Klepi. Tako ča ciravoga. Kad sam bio ja u tvojoj starosti, ko me je moj otac samo malo sunuo, a ja sam letio tri runde oko sela.
Klepi: Na pomoć, ognjogasci, šandari, Črljeni križ! Ča mi nijedan neće pomoći! Mene kanu hititi iz gnjazda! Ja ne znam letiti! Na pomoć!
Tata: Sad drž jednoč tvoj kljun, pak neka tako vikati. Mr te neću pehnuti van. No. Poglej. Poglej dr ča ja činim, pak tako nu i ti. Prva lekcija: kreljute širiti ... i obraćati. Druga lekcija: Kreljute gori - doli - i gori - i doli - i gori - i doli ...
Klepi: Ha, to je lako, to zna svaki baby-štrok! Kreljute gori i doli, gori i doli.
Tata: No, a sada će se početi. Nasadi si tu rajnicu na glavu. Vidiš onde prik, crikveni krov? Tamo ćemo sada letiti.
Mama: Pazi na se, moj mali Klepi!
Klepi: Na pomoć, ognjogasci, šandari, Črljeni križ! Ja se bojim, ja se ne seguram!
Mama: Znate ča, imam ideju. Ćemo mu jednostavno oko trbuha privezati tu vrpcu, na koj to svenek rubi sušim. Pak se ne more čuda stati.
Tata: No, ali ča ćedu naši susjedi reći? Ti ćedu se lipo smijati. Štrok na vrpci ... No dobro, ako mora biti.
Klepi: No, sad bi mogli početi. Ću se hititi hrabro u dibinu. Velik korak za človičanstvo ... zbogom moja domovina, zbogom na vijeke ... i hajdi van!
Tata: Da! Da! Nek dalje tako! Ti ćeš to! Gori s kreljuti! I doli - i gori - i doli. Samo još dvakrat čvrsto gori-doli, gori-doli, pak smo jur onde.
Klepi: Ovo ide! Kreljute gori i doli, gori i doli ...
Klepi: Juhu! Sam opet na noga, a sve je zdravo na meni! Juhu!
Tata: No da, za početak nije bilo tako čemerno. Ali sada ćemo friško tu vrpcu zneti, štroki na susjedskom se jur smiju.
Klepi: No dobro.
Klepi: Ti, Tata?
Tata: Da, sinak?
Klepi: Znam sada letiti?
Tata: Da sinak, malo znaš letiti.
Klepi: Ti, Tata?
Tata: Ča je sad jur opet?
Klepi: Znam sad svakamor letiti, kamogod kanim?
Tata: No da, na početku moraš letiti s manom i s Mamom. Na sami ćeš se još zgubiti.
Klepi: No dobro, onda ćemo dr zutra svi skupa tamo letiti.
Tata: Kamo?
Klepi: No k Mekiju. Na pomfrite s kečupom.