5. Klepi spravlja gnjazdo

Klepi räumt das Nest auf

 

Mama:    Halo, Agnje Štrok na aparatu.
Gdo? Juliana, ti? Kako dugo se jur nismo vidile? Kako ti ide?
Klepi:    Mama, gdo je?
Mama:    Pak kako ide Lajošu, pak malomu Pištiju?
Klepi:    Gdo je to, Mama?
Mama:    Pst, sad si drž tvoj kljun.
Ne, ne ti, oprosti. No kada ćete nas dojt opet pogledati?
Mama:    Ča, zaistinu. Kada? Danas ste u našem kraju? Da, da, onda nek dojdite mirno mimo. Štrokovo gnjazdo broj sedam, veljek za crikvenim turmom. Ne, ne. Ništ ne tribate donesti! Do kašnje!
Klepi:    Gdo je to bio, Mama?
Mama:    Koliko puti ti moram još reći, da pri telefoniranju nimaš nutarbleketati. Štrok se mora sramovati s tobom!
Klepi:    Da, dobro. Ali gdo je to bio sada?    
Mama:    To je bila tvoja teta Juliana, sestrica tvojega oca.    
Klepi:   Ta ka je udata za teca Ivana?    
Mama:   Ne, ona je udata za teca Lajoša, pak imaju na kaštelu u Fortnavi gnjazdo.    
Klepi:    Ča, pravi kaštel? S grofi, i s vlašćim duhom, ki straši ljude?    
Mama:    Fortnava je strašno, strašno star kaštel u Gradišću. To je zmožna tvrdjava. Ali grofov već nije onde, samo njevo oružje i stare sablje si moreš još pogledati. Pak, je li imaju duha, ki straši ljude, toga ne znam.
Klepi:    To je ali dosadno.
Mama:    No da. Na svaki način mi nećemo letiti k njim, nego oni ćedu dojti otpodne k nam na goste.
O Bože, kako nek ovde u gnjazdu izgleda. To nije za vjerovati. Klepi, svenek ostavljaš tvoje dugovanje po cijelom gnjazdu. A ja bi pak morala sve poramati i spravljati.
Ti su iz kaštela sigurno naučni najbolje jiliše. A ja još nisam bila kupovati.
Klepi:    Nema problema, Mama. Neka počet flipati. Ja ću spraviti i lipo urediti naše gnjazdo, a ti poj donle kupovati.
Mama:    Dobra ideja, Klepi. Ča mi je još sve triba za turtu? Muke, soli,... Ili ću im speći pletenicu? O Bože, moram se popašćiti!
Klepi:    Svenek ta rodbina. Pak svenek kanu dojti na goste. Ča ovo imamo? Ah, reket za tenis. No, ta sigurno ne sliši simo. Van s njim.
Glej, trumbita! Ho, od zadnjega kiritofa. Kraj s njom.
No, a tatin bočkor. Kade je nek drugi? No svejedno. A ča je ovo? Oje, to je bila floša kečupa.
Ali playstation moj, pak medvidaci ćedu ostati ovde.
Haj Tata!
Tata:    Ča se je ovde stalo, sinak moj?
Klepi:    Gosti ćedu dojti k nam. Teta Juliana i tetac Lajoš i njevo strašilo. Mama je išla kupovati. A ja grod spravljam.
Tata:    Paperlaklap! To kani biti spravljanje? Ti si sve brcao iz gnjazda van! Poglej jednoč doli, kako tote izgleda! To je strašno!
Klepi:    Ah da, oprosti. Ali ovde zgora zaistinu nimamo dost mjesta za sve. Da, u kaštelu bi morali živiti!
Tata:    No da, Klepi. Neka biti nezadovoljan. Ovde zgora kraj crikvenoga turma, ovde nam je isto lipo.
Klepi:    Da, ali kaštel ovo nije. Morebit znam pitati tetu Julianu i teca Lajoša, je li smim koč kod njih prenoćevati. A pak ću njevo strašilo tako noro prestrašiti, da već neće znati, kako se zove, hihihi!
Tata:    Neka se tako na nje držati, Klepi.
Da, halo? Joško Štrok na aparatu.
Da, halo, Juliana. Danas ćete k nam, bud?
Klepi:    Gdo je to, Tata?
Tata:    No, to mi je ali žao. No, kako da ne?
Klepi:    Gdo je to, Tata?
Tata:    Sad drži si jednoč tvoj kljun. Ništ ne morem razumiti.
Ne, ne ti, oprosti.
No takova škoda. No, pak mu željim da friško opet ozdravi!
Klepi:    Je teta Juliana bolesna i ne more dojti?
Tata:    Ne, teta Juliana nije bolesna.
Klepi:    Ili tetac Lajoš. Je ta bolestan?
Tata:    Ne, ni ta nije bolestan.
Klepi:    No hodi, reci jur. Je mali Pišti bolestan?
Tata:    Ne, niti ta ne. Ali njevo strašilo u kaštelu je bolesno. A tetac Lajoš mora mjesto njega ljude strašiti.